Prolaze dani od kada te ne cujem,ne vidjam tvoj osmeh,ne cujem tvoj glas…Prosli su svi ti praznici bez tebe…kako sam samo zelela da si tu da si me u svakom tom prelepom trenutku moga zagrliti,mrzim tu surovu stvarnos…gledam parove druge kako su srecni,a znam da je nasa ljubav jos jaca,da mi jos vise volim jedno drugo…a ne mozemo ni da se zagrlimo…
Bila je ta nova godina i docekala sam je sa drustvom na trgu…svi su bili zagrljeni samo je meni neko fali…moj mali andjeo…moja sreca najveca…okretala sam se svuda..kao da sam te trazila pogledaima a nigde te nisam mogla ugledati…iako sam toga bila svesna oci su mi svugde letele,a ni ne znam sta sam vidla…Kada je poceo onaj cuveni vatromet svu su se smejali,blistali…a ja…ja sam samo stojala kao kip i gledala u nebo…ponavljala sam u sebi : Volim te moj andjele najbolji i uvek cu te voleti ma gde god bila…Suze su same kapale…lile…A onoga trenutka kada me je neko zagrlio…mislim da je bila Viktorija,moja najbolja drugarica…e onda je bilo najgore…pocela sam bukvalno da vristim…misla sam da cu da puknem u tome trenutku i bolje da su mi dusu izvadili nego sto su mi tebe oduzeli…
Svake noci isti snovi…nasi snovi…svake noci isti lik…i ustajem i lezem sa tobom,ne znajuci gde si ti…koliko mi samo falis andjele jedini…samo da znas koliko mi nedostajes…..
hvala tanjici za tekst 
super je
Filed under: Ludost Ludost, Oo Ljubavi ,najgora bolesti , Lukavac Ljubav bosna
Bravo ……